Два изванредна примера која много говоре и у овим тешким данима нам представљају два очигледна доказа:

Понос и карактер - није умро у Србина,
Осећај правде није нестао...

За мене још један доказ да се не сме међу српским народом правити нова подела, са обе стране границе куцају српска срца. Једног дана, не сумњам у то, покренуће се и наша лавина, јединствена и јака, збратимљена као што ју је и Бог на свет поставио, и ништа неће зауставити наше кретање ка оном, ка чему тежи и наш српски народ, ка слободи и правди, љубави и оданости мајци Србији.

Не блатимо браћу, само ће се њихови фаризеји радовати нашој плахости, они ће имати користи, ми не! Уздржимо се од клетви, није нам у души усађена, оставимо на нашој српској кући, прозоре отворене, нека нас свака искрена душа сагледа и види, нека нам бол и  јад због издаја које нас гоне, у српско биће не уграде мржњу, која ће нас одвојити од осталог честитог света и пред Богом учинити грешним.

Али, не затварајмо наша уста и не скривајмо истину о преварама која нам се чине, не стидимо се свога имена и свога порекла, нека и фарисеји знају шта се о њиховим делима код нас мисли, нека буду свесни онога што ће им и наша правда у рачун ставити. Један смо народ, једна је Србија. Нека нам у сваком кораку који чинимо ум и разум буду сапутници, плахост и туга нам неће створити боље дане, промишљеност је важнија од свих других реакција, она ће нас спречити да не правимо грешке које ће нас сутра још више болети.

Већ рекох да је политика чудна ствар, понекад има и непрегледне смерове, но уверен сам и делим са свима вама радост да ће једног дана и нама сванути нови дан, да ће доћи нове снаге и нови људи који ће уз памет и разум опет скупити расуто Србље у један, једини сноп. У један једиствени народ у слободној и поносној Србији. Нема браћо у мојим речима ни мало патетике, давно сам се одрекао свих врста парола. Сигуран сам да са свима вама делим овај огроман бол и српску срамоту што у нашим редовима данас владају они који су заборавили од каквих мајки и очева потичу, ко су им били дедови, каквим их је Бог створио.

Ово је само још један позив да станемо један уз другог, да брат охрабри брата, да скупимо и снагу и ум како би сутра преузели свету обавезу да је најлепши циљ у животу, служити свом народу....